Jedna od najvažnijih poruka koju ljudi bez doma ponavljaju u intervjuima i uličnim časopisima jest: „Ne ignorirajte nas.“ Nije milostinja ono što najviše traže, nego kontakt,  pogled u oči, kratki razgovor, potvrda da su živi, da su tu. Kažu da više boli tišina i izbjegavanje nego glad. Mediji i društvo često ih vide kao skupinu, ali svatko od njih ima ime, prošlost, nekad i zanimanje. To nisu „beskućnici“, to su ljudi koji trenutno nemaju dom. I žele da to znamo.